Историјат школе

На обронцима високог и зеленог брега Велики Врачар Турци су подизали дворце и летњиковце међу баштама, ружичњацима, потоцима и славујума… Ови потоци градили су велики Славујев поток –„булбул дере”, по коме је оближњи крај добио име. Касније је кнез Михаило јахао на коњу падинама овог брега уживајући у погледу на бели град и реке у даљини… За то време је његов верни пријатељ, Атанасије Јовановић, фотографисао ту лепоту…

            Због висине и прозрачног ваздуха много касније 1932. године у овом крају ниче Астрономска опсерваторија, Звездарница, по којој је ће  крај добити име. На Звездари 1956. рађа се чудесна грађевина са стакленим фасадама која добија име прве жене народног хероја – Марије Бурсаћ. Изграђена по пројекту Николе Шерцера,  почела је да ради првих дана фебруара 1957. године. Ево како књижевник и публициста, Будимир Поточан,  пише о школи: „Наша школа при крају Улице Милана Ракића деловала је велелепно. Изгледала је, онако по страни као да је ту велику и лепу зграду довукао на точковима неки шаљивџија, па је испустио и заборавио испред шуме.”  А ево како свој сусрет са школом описује још један њен ђак, књижевник Мома Димић: „Имао сам 13 година, а школа „Марија Бурсаћ” ни једну. Била је нова, светла, стаклена и сасвим млада. Годило ми је то што ћео ми „Ћирилци” и „Дугошићевци” одсад моћи да подучавамо ту нашу нову, још неискусну школу. Наравно, све оне мангуплуке и забушавања на које смо се свикли у старим школама, оставили смо попут укаљане обуће пред њеним чистим прагом. Отпочињала је једна нова озбиљност, били смо седмаци  и није нам било свеједно какви ћемо ускоро , за годину и по дана поћи у свет са знамењем херојске девојке Марије Бурсаћ.