Лист ,,Просветни преглед“ је недељник који значајно доприноси разјашњавању недоумица, које су у вези са стањем и развојем образовања. Настоји да квалитетно информише просветне раднике и заинтересовану јавност.
У најновијем броју овог листа објављен је текст наше колегинице Јелене Југовић Јовановић, под насловом: ,,Како развити и сачувати врлине“, у оквиру рубрике ,,Поводи“. Преносимо текст у целини за све заинтересоване читаоце.
Како развити и сачувати врлине (превентивни васпитни рад у школи)
Када помислимо на врлину, у свакодневном поимању, прве асоцијације су: доброта, вредност, морал… Морална свест или моралност диспозициони је појам којим се обухватају три компоненте – интелектуална, емоционална и конативна (вољна). Како морал развијати код ученика? Да ли идеје о развоју моралног мишљења доприносе решавању важних практичних проблема у васпитању? Гајимо наду да у великој мери могу да смање насиље у комуникацији. Верујемо да се међуљудска приврженост и искрена комуникација не могу усвојити без исправних диспозиција.
У књизи ,,Морално мишљење“ Ричард Мервин Хер сматра да је важан развој критичког мишљења, који може да пружи одговоре на многа питања и тврди да корени фанатизма леже у одбијању или неспособности да се критички мисли. Дакле, закључујемо да је за развој моралног мишљења ученика важно развијати критичко мишљење.
,,Наши вредносни судови одређују наше поступке и од њихове ваљаности зависи наше ментално здравље и срећа“, тврди Ерих Фром.
У педагогији СФРЈ, седамдесетих година прошлог века, моралним васпитањем се нарочито бавио Анте Вукасовић. Указује на то да је од велике важности да сви радни задаци који се дају ученику, као и мере и активности, буду у складу са дететовим способностима, могућностима и снагама. Од велике је важности да речи наставника не остану на нивоу ,,пуког моралисања“, већ да подстичу и буде критичко мишљење. Још је лепше ако наставник пробуди код ученика потребу за истраживањем и сагледавањем различитих гледишта. Већина педагога се слаже да се кроз драмске активности у настави, слушање музике, анализу и вредновање уметничких дела и дебате, у великој мери позитивно утиче на развој критичког и дивергентног мишљења.
Жан Жак Русо је у својим делима наглашавао да се заборавља најважније, а то је вештина образовања људи. Велики педагог Коменски је истицао да су деца најскупљи дар, достојна најпажљивије неге, уз нагласак на улогу родитеља у формирању младе личности. Указује на дужност родитеља да децу увежбавају у моралу и различитим слободним уметностима. Коменски посебно наглашава и потребу за јачањем здравља и снаге код деце.
Како се у књизи ,,Педагогија за XXI век“ подсећа, у традиционалној школи, где наставник предаје, а ученик понавља научено, наставник оцењује, а ученик одговара, поучавање је пре у функцији ,,програмирања“ дечјих умова него што је помоћ и подршка у развоју мишљења. У контексту васпитавања истиче се и да, уколико млади стално живе са агресијом, јасно је да ће и сами постати агресивни или равнодушни на њу, у најбољем случају.
Сврха и циљ моралног васпитања је социјализација ученика у истинском смислу, смањивање медиокритетства у начину мишљења – а тиме и умањивање вршњачког насиља.
Јелена Југовић Јовановић
