Ученици школе
Кроз школу су прошли многи ученици. Неки су освајали блиставе резултате на републичким такмичењима, неки их освајају данас. Увек је било сјајних другова. Сви су део велике душе школе. Наша школа је још 1972. године освојила највише признање Скупштине града Београда за васпитно-образовни рад – награду „Доситеј Обрадовић”.
Златко Папић је један од златних ученика наше школе. Име му је знак. Некада првак на Републичком такмичењу из физике, школовао се и усавршавао у Србији, Францукој и Канади.
Завршио је постдокторске студије на „Пристону”, у Америци, а данас предаје у Великој Британији на универзитету у Лидсу на
Одсеку за физику и астрономију.
У школи се увек посвећивала пажња спорту. Ево једног репрезентативног податка. Само у 1966. години од укупно 36 пехара предвиђњних за такмичења на Звездари у различитим дисциплинам и категорија наши ученици освојии су 28 пехара. Дуг је списак свих државнох репрезентативаца и првака у различитим спортским дисциплинама. У нашој школи основана је прва џудо-секција у Југославији, још 1960. године.
Никола Јакшић, најмлађи носилац злата ватерполо репрезентације на олимпијским играма у Риу де Жанеиру, наш је драги ученик.
Никола Росић, чувени репрезентативац у одбојци, понос је наше школе, као и Нина Росић и Сања Бурсаћ, такође репрезентативке у одбојци.
Милош Павловић, победник на Светском купу у картингу, који је крајем маја 1996. вожен на чувеној стази Сузуки. Овом победом за трофеј Аиртона Сене, Милош је остварио највећу победу у историји југословенског аутомобилског спорта.
У школи се увек неговала лепа реч. Наши ученици су побеђивали и
побеђују на многим литерарним конкурсима, на Мајским, а сада Новембарским ђачким песничким сусретима, њихове песме се објављују у Зборнику „Мали победник”, као и сваке године у књизи „Сто младих талената Београда” и остварују високе резултате на такмичењу из рецитовања. „Свитање” је први школски часопис. Њега је заменио часопис „Пупољци” у којима су песме објављивали многи наши ученици попут Ане Вучковић.
Ана Вучковић је млада књижевница, новинарка Радио Београда и ауторка колумни за „Сити магазин“. Већ са 15 година добила је награду Борислав Пекић за причу „Љуљашка”, а њен први роман „Епоха липса јуче” ушао је ужи избор за Нинову награду. Тада је имала само 19 година. Збирка прича „Плишани солитер” ушла је у ужи избор за награду „Исидора Секулић”. Ана је написала и романе „Lust’n’dust и Сурфинг Сбија”.
Станислава Копривица, некада победница на Републичком такмичењу рецитатора, сада редитељ је, драмски писац и сценариста. Неке од представа које је режирала: „Чаробњак из Оза”, „Чорба од канаринца”, „Плави зец”, „Три секунде”, „У пола цене”, „Не играј на Енглезе”… Једна је од сценариста филма „Шишање” (пустити одломак из представе „Не играј на Енглеза”).
