Као и сваке године до сада, радо смо писали поезију. Општинско такмичење ,,Ђачка песничка сусретања“ на Звездари је реализовано у потпуности онлајн. На конкурсу су учествовале скоро све звездарске основне школе. Послато је укупно 116 песама: 61 за млађи узраст и 55 за старији узраст. Преглед, стручну процену и селекцију песама извршила је професорка књижевности Мирјана Ђукановић. У складу са пропозицијама овог такмичења, у свакој такмичарској категорији, одабране су награђене песме.
Са задовољством вас обавештавамо да су наши ученици међу награђеним ђацима овог такмичења. У категорији старијих разреда основне школе другу награду је освојила песма ,,Скривени осмех“, Ене Тодић, ученице одељења VIII1. Њена наставница и менторка је Снежана Бабуновић. У категорији млађих разреда основне школе трећу награду је освојила песма ,,Градска пчела“. Написао је Лазар Вукашиновић, ученик одељења III3. Његова наставница и менторка је Весна Стојановић. Такође, у категорији млађих разреда основне школе трећу награду је освојила песма ,,Живот је највеће чудо“, Нине Јовановић, ученице одељења IV3. Њена наставница и менторка је Јелена Југовић Јовановић.
Чувени писац Флобер је рекао: ,,Поезија је прецизна као геометрија.“ Платон је сматрао да је поезија ближа истини него историја. Драго нам је што ђаци Основне школе ,,Марија Бурсаћ“ традиционално развијају своје мишљење и креативност кроз поезију. Захваљујемо Снежани Бабуновић, координаторки овог такмичења у нашој школи, као и Пријатељима деце Звездаре. Честитамо награђеним ученицима и њиховим менторкама! Награђени ђаци ће добити дипломе, годишње чланске карте за Библиотеку ,,Бранко Миљковић“ и књиге.
ЖИВОТ ЈЕ НАЈВЕЋЕ ЧУДО
Живот је чудо,
живот је леп,
кад осмехом својим
обојиш свет.
Живот је чудо:
смејеш се, волиш, плачеш лудо,
ствараш и градиш,
од снова кућу правиш.
Живот је чудо,
рађа се свет,
дугине боје
и најлепши цвет.
Живот је чудо највеће,
најлепша арија и песма,
виолинским кључем креће
од рођења – као са извора чесма.
Нина Јовановић, ученица одељења IV3
Учитељица: Јелена Југовић Јовановић
ГРАДСКА ПЧЕЛА
На цвету је била пчела
три дана није јела.
Била је она у граду
и пила само лимунаду.
Глумила је праву даму
и живела у лепом стану.
Али од зидова се не прави мед,
па се одлучила за бег!
И ево је, опет је на селу,
срећна што види бор и витку јелу!
Лазар Вукашиновић, ученик одељења III3
Учитељица: Весна Стојановић
СКРИВЕНИ ОСМЕХ
Ти, од ког сам поглед вешто скривала,
Изађи из моје главе.
Некада си био све о чему сам снивала,
А сада иди и и понеси са собом све своје чуперке плаве.
Само…Зашто си ми још увек тако потребан
као што си ми некада био
Иако знам да ти не значим баш ништа?
Зашто ме још увек тим заљубљеним погледом гледаш
као што си ме некада гледао,
Испод стрмог школског степеништа?
И зашто нам се после толико времена,
Када се негде, ненамерно сретнемо
И случајно нам се дотакну рамена,
На лицу опет јави онај осмех, који не можемо да избегнемо,
И поглед пун успомена?
Зато сада, када се у мојим мислима појави слика,
Тих очију налик презрелим бадемима
И чуперка сребрнкастог
Упутим тај један осмех свему што је било лепо, а више га нема?
Осмех за оне срећне дане и осећања велика…
Ена Тодић, ученица одељења VIII1
Наставница: Снежана Бабуновић
